Sveta Helena – aktivni vulkan

Mt St Helens je deo Kaskadskih planina (nalazi se na 300 km južno od Sijetla, u Vašingtonu) i najaktivniji je vulkan od svih koji se nalaze u ovom regionu (a ima ih mnogo). Neki od vas sigurno se sećaju 1980te godine kada je ovaj vulkan eruptirao i zauvek izmenio svoj izgled.

Nekada je izgledao ovako: http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2015/05/18/15/28BFE28100000578-0-image-a-20_1431960842736.jpg a danas izgleda sasvim drugačije:

IMG_1741

Erupcija koja se dogodila pre 36 godina bila je najsnažnija u istoriji od kako se ovakve pojave prate i mere i smanjila je altitudu planine za gotovo 400 metara. Verovatno većina vas misli sada na klasičnu erupciju kada se oblak dima, pare i užarenih čestica vine visoko u vazduh i premda je to bio jedan od delova ove erupcije, to nije bilo sve: oko dva meseca je trajalo skupljanje magme ispod površine, započeto nizom zemljotresa jačine oko 4 stepena Rihterove skale. Inače, saznala sam juče da ni svaki zemljotres ne može da izazove erupciju vulkana već samo jedan (harmonikaški?). Elem, kako se magma sve više i više sakupljala pri vrhu, tokom dvomesečnog motrenja planine primećeno je da joj se oblik svakodnevno menja i da se jedan deo kupole svakodnevno širi za celih metar i po! Kada je erupcija konačno počela, u maju 1980te – planina nije odmah eksplodirala već se njen severni deo bukvalno odvalio i skliznuo dole i napravio najveći odron ikada zabeležen. Odlomljeni deo planine kretao se brzinom od 145 km na čas. Onda je usledio drugi deo erupcije. Ovo je 2′ snimak koji jasno pokazuje ono što sam pokušala da vam objasnim: https://www.youtube.com/watch?v=8eO-7qm7fiY

57 ljudi je  umrlo ili nestalo u ovoj prirodnoj katastrofi, oblak dima i pepela stigao je 480 km na zapad i zavio gradove u sivilo. Posledice erupcije i danas se vide na planinskim lancima oko vulkana – flora koja je bila najbliža epicentru je naravno sasvim nestala, ona koja je bila malo dalje i danas svedoči onome što se dogodilo jer možete da vidite pokošena i sasušena debla na zemlji koja su od siline udara pala i tako ostala; naposletku, kako je snaga ovog odrona slabila, tako su i neka drva ostala da stoje, ali sasvim uništena, sagorela u korenu, kao avetinje koje nam danas svedoče o toj strahoti.

IMG_1748

Mesto na kojem je poginuo Dejvid Džonston, geolog koji je svoj život (bukvalno) dao izučavanju vulkana danas pruža najlepši pogled na ovu planinu i dom je vidikovcu i muzeju koji nosi njegovo ime.

Inače, imali smo ipak i sreće da vulkan vidimo u celom njegovom moćnom izdanju pre nego što su se ovi sivi oblaci nadvili nad nama:

IMG_1749

Ovaj vulkan nije uspavan i magma se redovno kreće ispod njegove površine povremeno izbacujući manje količine lave koja polako formira novu kupolu i novi vrh.

Tek da bi ih onda ponovo jednog dana – raznela.

Advertisements

Budite srećni – ako vam dozvole

Ovo će biti jedan potpuno atipičan post o jednoj temi sasvim drugačijeg sadržaja od onog na koje ste navikli da čitate na mom blogu. Pročitala sam danas jedan članak na internet portalu srpskih novina (ne bih da imenujem, al’ evo vam link – http://zena.blic.rs/Moda/44038/Greske-koje-prave-plus-sajz-zene-I-dese-se-KATASTROFE ) i prilično me je pogodio u živac.

Ne bi trebalo, ako ni zbog čega drugog jer me ovakve stvari odavno više ne diraju, ali mi je tužno što takav sistem razmišljanja još uvek postoji (cveta!) u zemlji Srbiji i sigurna sam da ima mnogo onih koji su tome izloženi i zbog toga pate; jer ne znaju za drugo. Ne patetišem već govorim iz ličnog iskustva. 

Najpre – gorepomenuti sporni članak je odvratan na tako mnogo nivoa da ne znam odakle da počnem:prvo je rečeno da samo krupn(ij)e žene mogu da naprave greške u oblačenju, mršave nikako ne; pa je na osnovu nekoliko slika (žena koje su inače modeli) odlučeno da:
a) ukoliko nisu mršavice, žene ne treba da nose uske haljine.

b) ukoliko nisu mršavice, nikako ne treba da vežbaju u odeći koja je pripijena uz telo.

c) ukoliko nisu mršavice, ne treba ni da pokušavaju da se u donjem vešu osećaju zavodljivo.

d) ukoliko nisu mršavice, niposto neka ne pokušavaju da eksperimentišu sa bojama, materijalima i krojevima.

Kako ni ovo sve nije bilo dovoljno, “brižni” novinski modni kritičar daje i sugestije kako bi te žene trebalo da se oblače i indirektno kaže – zato što će tek takve biti društveno prihvatljive.

Sve ovo završava se morem degutantnih komentara koji su toliko gnusni da ne želim ni da ih ponavljam. Ko hoće, prelistaće ih sam.

Mnogi od vas verovatno će kolutati očima na ovo što pišem, mnogi se neće složiti ali lepota je u tome što svako ima pravo da živi kako želi, da govori ono što misli i radi ono što hoće i ako to nikoga ne ugrožava, tu se svaka dalja diskusija na temu završava.

Al’ ne i u Srbiji, zemlji na brdovitom Balkanu gde brđani i dalje vode glavnu reč.

Zasto me je ovo toliko pogodilo? Zato što sam i ja do pre 4 godine živela tamo i kao neko ko je dobar deo svog života živeo sa viškom kilograma, slušala svakojake savete i sugestije od dobronamernih i ne tako dobronamernih dušebrižnika. Neki su zabrinuti za vaše zdravlje, neki se “boje” da se tako debele nikada nećete udati, neki smatraju da je to prosto ružno i “na šta to liči”? I vi onda tako na sve to klimate glavom i u neznanju za bolje sve više upadate u taj začarani krug konformizma i želje da budete prihvaćene. Ah, kada biste samo smršale, sve u životu bi bilo bolje. I onda držite dijete – gladujete, tugujete, besne ste… I na kraju ‘pobedite’ i smršate i super ste narednih godinu ili dve dok se kile ne vrate. A nekada i ne pobedite nego odustanete pa se sebe još više gnušate. Bilo kako bilo, zapravo nikada ne budete dovoljno dobre. A ne pomaže vam ni modna industrija jer (bar ona u Srbiji) još uvek smatra (valjda je u dosluhu sa onom novinarkom sa početka priče) da žene koje nose veće brojeve i ne trebaju da se oblače u trendi odeću pa im takvu ni ne plasiraju.

Da me sada ne shvatite pogrešno – zdravlje je važno, ako ne i najvažnije. Ali otkriću vam jednu ‘tajnu’. Debeli (punački, krupni, zovite ih kako god hoćete) mogu da budu sasvim zdravi i mršavi ljudi mogu da budu bolesni. Ono što vidite spolja nije nužno odraz onoga što čovek nosi iznutra. Šokantno, je l’? Kladim se da to nikada ranije niste čuli.

Onog momenta kada sam promenila sredinu i kada sam dosla tamo gde je raznolikost puno vise prihvacena i gde je ljudima dozvoljeno da izgledaju kako zele i gde im niko ne postavlja nedostizne standarde jer svako gleda svoj zivot i njega zivi, tek tada sam pocela istinski dobro da se osecam u svojoj kozi, bez ijednog dana dijete. Taj koncept ni dan danas ne volim i izbegavam ga u sirokom luku. Ne provodim dane u brojanju kalorija ili sanjajuci o tom jednom parcetu kolaca koji mi je zabranjen. A kada osetim da sam preterala, tek malo povedem racuna da se vratim na kolosek i idem dalje. Nisam mrsavica i nikada necu biti. I to je u redu. Znam koliko vredim i bez te titule. Zdrava sam i srecna i u mom zivotu – to je jedino sto se racuna.

Ima jedna izreka koja kaze da je zivot previse kratak da biste pili losa vina – velika istina, nemojte da ga provedete mrzovoljni i nesrecni i nemojte sebi vazda nesto da uskracujete da bi vam drugi aplaudirali. 

Znam da ne otkrivam toplu vodu i volela bih da vecina ovo prihvati kao nesto normalno, ali isto tako znam da ima i onih kojima su ovakve stvari epicentar razmisljanja i njima bih volela da posaljem jasnu poruku da je svet puno vise od onoga sto znate i da je ok biti drugaciji; ok je imati vise kilograma i nositi odecu koju zelite; ok je osecati se izazovno i privlacno u onome sto nosite; da, ima ljudi koji zaista vole obline i NE PRETVARAJU se da je tako – iako ce vas naposletku svi ceniti na osnovu onoga sto im pokazete na mentalnom nivou a ne na fizickom. 

Zato im pokazite da ste zrele, samouverene, hrabre i inteligentne lepotice koje postuju i vole sebe i ne mare za carsijske price. 

Jezerima oko Sijetla

Dobro, ne baš svim – ima ih mnogo. Ali su ovo dva najpoznatija i najveća – i najprometnija. Već sam pisala i o jezeru Vašington i jezeru Union pa ću se truditi da se ne ponavljam već da se samo nadovežem.

Lake Washington

Ovo prirodno jezero je drugo po veličini u državi a najveće od svih u okrugu King. Nalazi se između downtown Sijetla i Eastside-a. Prostire se na površini od 88 kvadratnih kilometara a duboko je i do 65 metara. Prepuno je pastrmki, basova i smuđeva.

Dva najveća (najduža i najšira) pontonska mosta na svetu idu preko ovog jezera.

Na njegovim obalama nalaze se vile najbogatijih stanovnika Sijetla (Amerike i sveta). Bil Gejts živi na Eastside-u u naselju koje se zove Medina i ako je trenutna vrednost njegove kuće 123 miliona dolara, možete sami da zaključite o kakvom se ovde komšiluku radi. Sa ulične strane joj se praktično ne može prići, ne zato što je ne-znam-kako čuvana, već prosto ima veliku kapiju od koje ne vidite mnogo. Malo više se vidi sa jezera:

IMG_1357

(sa naglaskom na MALO više )

Jezero Vašington je jedno od najpopularnijih letnjih destinacija lokalnog stanovništa i kada je vreme suvo (ili bar relativno suvo) mnogo ljudi istera svoje brodiće (ili jahte) na vodu i tamo provedu ceo dan roštiljajući, pecajući, kupajući se…

IMG_1375

IMG_1070

Ako je dan dovoljno vedar onda vidite i ovo veličanstvo.

IMG_1087

Od svitanja do sumraka, ovde ne može nikad da vam bude dosadno.

Jedna od najvećih manifestacija koja se održava svake godine na jezeru je tzv Seafair. To je letnji festival koji obuhvata mnogo raznih manifestacija u gradu i van njega – i tako već više od pola veka.

“Plavi Anđeli”, fantastični pripadnici američke leteće mornarice zabavljaju gledaoce.

IMG_1324

Sa jezera Vašington možete da se provozate i do jezera Union kroz brodski kanal koji ih povezuje. Budite obazrivi ako idete brodom, jer se jako puno ljudi ovde rekreira kako na planinama tako i na vodi i kajak je takođe popularan a mnogo je i onih koji veslaju na dasci (verovali ili ne, ovo je najkonkretniji i najučestaliji prevod koji sam uspela da nađem!)

Lake Union

Ovo jezero nalazi se totalno u granicama Sijetla i prostire se na 2,3 kvadratna kilometra a duboko je između 10 i 15 metara. Pisala sam o njemu prošle godine, iznad ovog jezera za 4.jul se pušta najveći gradski vatromet. Takođe je poznato i tome što se na njemu nalazi mnogo malih brodskih kućica. Kad kažem ‘brodskih’ mislim na redovne kuće na vodi u kojima ljudi žive.

Od svih, verovatno će vam najzanimljivija biti ova:

IMG_1359

Je l’ još neko, poput mene, obožavalac filma ‘Besani u Sijetlu’? Tom Henks odavno više ne živi ovde, a kuća je inače pre nekoliko godina prodata za nešto malo više od 2 miliona dolara.

Ako se ikada nađete u Sijetlu, nemojte propustiti priliku da zaplovite vodama koje ga okružuju. Postoji mnogo načina da to iskusite, od čuvenih “Patkica” koje vas sa gradskih ulica voze pravo u vodu, do iznajmljivanja kajaka ili broda – za šta god da se odlučite, biće to odluka zbog koje se nećete pokajati.

Silikonska dolina

Kad već pravim retrospektivu, onda bi dobro bilo da se dotaknem još jednog putovanja koje sam imala zimus, tamo negde u februaru a koje je tek sada stiglo na red – Palo Alto, Kalifornija.

Apple, Facebook, Google Inc su samo neke od kompanija koja svoja sedišta imaju u okrugu Santa Klara u Kaliforniji – većini verovatno poznatijem pod nazivom “Silicon Valley”. Ovde se takođe nalazi i jedan od najprestižnijih univerziteta na zapadnoj američkoj obali – Stanford University.

Osim što je dom šačici nekih od najbogatijih ljudi na svetu, San Francisco Bay Area bogat je i prirodnim lepotama. Okružen brdovitim krajolikom, nadomak Pacifika nudi sve što vam treba za uživanje u kojoj god fizičkoj aktivnosti želite. I ljudi su, kao i ovde u Sijetlu, veoma aktivni i okrenuti zdravom životu. Kad smo već kod poređenja, neko mi je jednom prilikom rekao da Sijetl ima nadimak “Silicon Forest” zbog svojih geografskih osobenosti i sličnosti industrija sa SF. Ne znam koliko je to rasprostranjeno, ali mi je bilo zanimljivo i tad mi se urezalo u pamćenje.

Ja nisam neki veliki tehnološki frik i mene generalno te stvari ne interesuju do detalja ali se ipak tu i tamo malo informišem čisto da budem u toku. Mada je i to teško jer se ova industrija toliko brzo razvija da ne možete sve da ispratite ako takve vesti svakodnevno ne pratite. Pa sam tako ostala blago zblanuta kada mi se jedan momak obratio kroz monitor na točkovima – na sred ulice.

IMG_8785

U principu to vam je nešto vrlo slično skajpu, vi vidite njega, on vidi vas (i pre nego što vi vidite njega :D) osim što ima točkiće i sam sebe upravlja. Ako zanemarimo činjenicu da je to malčice jezivo i da nisam sigurna koliko bih volela da me nešto konstantno prati u stopu, ova hi-tech stvarčica je zapravo dosta popularna – najviše se koristi u poslovne svrhe iako ima i onih koji je koriste za privatne potrebe. Ako se dobro sećam, košta oko 10 000 dolara.

IMG_8783

Kako u svemu treba imati meru, pa tako i u šetanju :) – možete da odaberete jedan od mnogih kafića koji se nalaze na glavnoj ulici. Ovaj na slici je bio posebno šarmantan a i mušterije mu – isto tako. Svi kafići ovde inače imaju neizostavne plug in stolove i radne površine, pa i mesta koja možete da rezervišete za poslovne sastanke. Sve je jako prilagođeno sredini.

Prosečna cena nekretnina se u ovom okrugu kreće između 1,8 i 2,4 miliona dolara. Al’ dobro, šta znam, lepo je i samo prošetati komšilukom. (U Sijetlu inače možete da kupite kuću za nekih milion dolara, ali ukoliko na primer odete samo 20 minuta dalje na istok, što je još uvek u granicama grada, možete da je imate za trećinu manje love).

Stanford je jedan od vodećih američkih univerziteta i pandan je Ivy League univerzitetima sa istočne obale. Kampus ovog univerziteta prostire se na nešto više od 30 kvadratnih kilometara i 97% od prosečnih 7000 studenata osnovnih studija i živi u ovim okvirima. Ukupan broj studenata je oko 15 000. Stanford je osnovan 1885. godine i danas je jedan od vodećih istraživačkih centara i za tu svrhu raspolaže budžetom od 1,2 milijarde dolara. Stanford je do sada pohađalo 17 astronauta i 30 živih milijardera. Neke od poznatih ličnosti koje su studirale na ovom univerzitetu su Riz Viterspun, Sigurni Viver, Tajger Vuds, Džon F. Kenedi i Herbert Huver (dva predsednika Sjedinjenih Američkih Država od kojih, zanimljivo, nijedan ovde nije diplomirao).

Ipak, Huverova kula stoji i danas kao centralni zaštitni znak ovog univerziteta. Bila je poklon belgijsko-američke prosvetne fondacije i deo je Huverove Institucije za rat, revoluciju i mir.

Nedaleko odavde nalazi se Big Basin Redwoods State Park. Ovo je najstariji državni park u Kaliforniji, zvanično osnovan i  zaštićen 1902. godine. Odlikuje se starim rastinjem koje se prostire na 44 kvadratna kilometra i najpoznatiji je po – redvudima. Ovo drveće doseže 15 metara u obimu i do 100 metara u visini. A staro je između 1000 i 2 500 hiljade godina. Nikako nemojte propustiti da prošetate stazama ovog parka, a ima ih oko 80 milja. Prilagođene su svima i možete da odaberete onu koja vama i vašoj spremnosti najviše odgovara.

SF Bay Area ima sve što vam treba za lagodan život, odličnu klimu, raznoliku prirodu, blizinu okeana, mogućnosti za odlično obrazovanje, šanse za dobar posao… I ne čudi tako da je ova oblast epicentar inteligencije, tehnologije i kapitala.

Kuma na Aljasci

Sada mi je sasvim neverovatno da ta daleka i prostrana Aljaska kojoj sam se oduvek izdaleka divila, postaje jedna od destinacija koju posećujem gotovo rutinski. Tome je svakako kumovala i moja kuma koja tamo živi. Rođena Brazilka je pronašla svoju ljubav na tom hladnom severu na koji, kako sama kaže, “više gleda kao na njen dom nego što je Brazil ikada to bio”. Sjajno je to što nikada ne znamo zapravo gde će nas život odvesti.

FullSizeRender(3)

IMG_9220

  • zakon o venčanjima (kao i uostalom svi zakoni u Americi) se razlikuju od države do države i na Aljasci taj zakon dozvoljava rođenim Aljaščanima da traže posebnu dozvolu sa kojom u toku 24h mogu da venčaju jedan budući bračni par. Još preciznije, moraju da venčaju specifični bračni par zbog kojeg su zatražili pomenutu dozvolu. To je odlično jer u ulozi matičara možete da imate i svog najboljeg prijatelja, kao što je to bio slučaj sa mojim kumom.
  • Mlada nosi ‘Extratuff’ model gumenih čizama bez kojih nijedan pravi stanovnik Aljaske ne izlazi iz kuće tokom zime.
  • I kako bi doprineli autentičnosti ove svečanosti, na venčanju (ili možda bolje rečeno oko venčanja) se našao jedan par losova. Pisala sam o njima već ranije i oni su realno najopasnija divlja životinja “tamo gore” ali za razliku od medveda nikada vas neće prvi napasti. Međutim, ukoliko se osete ugroženima a vi im ne date dovoljno njihovog prostora – izgaziće vas na mrtvo ime.

Ovo je jedan brzinski post sa samo par zanimljivih detalja. Kasni otprilike 5 meseci ali uspomene su uspomene i one ostaju zauvek.

 

 

Paluz – čudo Vašingtona

Bar tako ovde vole da ga zovu. A i nije to daleko od istine jer je ova regija jedna od najlepših u državi – a ne liči na ono što sam ja navikla da zovem pacifičkim-severozapadom. Nalazi se zapravo na krajnjem istoku, vrlo blizu granice sa Ajdahom. Treba vam još dobrih sat i po vremena vožnje iza vodopada koje sam videla lane i o kojima sam vam već pisala. Od Sijetla ima ukupno – 5 sati vožnje. Zvuči mnogo ali put odmara oči najvećim delom i nije naporan.

20160624-DSC_0111-Edit

Regiju Paluz (Palouse) karakterišu tzv “zatalasana” brda koja se prostiru na površini od 10 000 kvadratnih kilometara – kroz Vašington, Oregon i Ajdaho. Ova brda predstavljaju mističnu zagonetku jer niko sasvim sigurno ne može da utvrdi kako su tačno nastala. Ako se dobro zagledate u fotografije, ni na jednoj ne možete da vidite da se brda međusobno vezuju u lance i ne postoje dugačke i neisprekidane doline – to isključuje mogućnst da su nastala prodorom snažnih reka ili potoka. Ipak, opšte prihvaćeno mišljenje je da su brda Paluza nastala taloženjem raznih sedimenata nošenih snažnim vetrovima. Usput, naučnici tvrde da bi prosečnom brzinom vetra danas, bilo potrebno 25 000 godina da se napravi brdo visoko 25 metara. Šta mislite, koliko vremena je bilo potrebno da se stvori ovo prirodno čudo?

Najviše brdo zove se Steptoe Butte (940m) i centralna je tačka istoimenog državnog parka. Odatle vam pogled puca na beskonačna brda Paluza i glavno je odredište svim foto-entuzijastima koji žele da zabeleže ovu “vašingtonsku Toskanu”.

20160625-DSC_0192

Ovo je ruralna oblast i nema velikih gradova. Onaj koji je nama bio usput je bio donekle živ, dovoljno da nađemo neko mesto za brzu klopu, ali su naselja mahom veoma pusta a time i prilično jeziva. Postoji, doduše, mnogo individualnih gazdinstava i velikih poljoprivrednih imanja – sva su raštrkana po brdima. Paluz je regija koja prednjači u proizvodnji zimske pšenice.

Podseća li vas ova prva slika na nešto? Na default pozadinu XP operativnog sistema možda? Ako ste se ikad zapitali odakle je ta fotka, eto sad znate.

Jedna od novina koja se prilično brzo raširila na jugoistoku Vašingtona su vinarije. Regija Walla Walla je poznata po vinu što i ne čudi ako se uzme u obzir činjenica da se nalazi na istoj geografskoj dužini kao i Bordo u Francuskoj. 1972. godine ovde je radilo tačno šest vinarija; danas ih ima preko 800. Dugo se već nosim mišlju da vam pišem o wine tasting-u jer mi je to jedno od najdražih vidova zabave ali kako sam i ovaj post uspela da napišem nakon pola godine tišine, mislim da će još neko vreme ostati tek ideja.

I na kraju, da vam kažem da oprezno vozite i da to što su putevi “prazni”, ne znači da patrole nema. Policija može da vas snimi i vozeći se suprotnom trakom i tek vas jedno polukružno okretanje deli od kazne ako prekoračite dozvoljenu brzinu.Bila sam dobar student tri godine ali za sve postoji prvi put – pa tako i za ovo. Ako vas policija zaustavi, sedite i mirno sačekajte da policajac priđe do auta. Nemojte panično pokušavati da tražite isprave jer to može da se protumači kao da pokušavate da uzmete oružje i napravićete sebi još veću nevolju. Budite fini i susretljivi i ne pokušavajte da ih podmitite. Ako imate sreće i ako vam je ovo prvi prestup pustiće vas uz upozorenje, ali ako vrše audio i video snimanje i ako je vaš prekršaj tako zabeležen, bez obzira na dobru volju službenog lica, oprostite se od 200$ koje ste možda planirali da potrošite u nekoj sledećoj kupovini.

20160624-DSC_0060

*Sve  (divne) slike fotkala moja kuma.

 

Tour de Texas

FullSizeRender(1)

Texas ima nadimak Lone Star State koji govori u prilog tome da je ova država nekada bila nezavisna republika. ‘Usamljenu zvezdu’ možete da vidite na mnogim javnim površinama, na zgradama, u parkovima, pa čak i na stubovima nadvožnjaka i velikih auto-petlji. Kad već to pominjem, da vam kažem i da deonica i-10 autoputa koja prolazi kroz Hjuston ima 26 traka i da je kao takva najšira u SAD-u i jedna od najvećih na svetu. Moja fotka je sramotna u odnosu na ono što može da se nađe na internetu, pa ću uz nju  ovde da vam ostavim još jednu da steknete pravi utisak.

Kao i obično, svuda polazim sa izvesnim očekivanjima i onda se ona potvrde, opovrgnu ili nadmaše kada tamo stignem; najčešće ovo poslednje. Gostoljubivi Teksas me je oduševio! Iako nemam običaj da privatne fotke kačim na blog, dve ću da podelim sa vama; a jedna od njih je ova – jer mi je mnogo draga a i sa onim kaktusom u pozadini (tik ispred meksičke kantine) – baš mi je prava – teksaška. :)

IMG_7510

Svo ono sunce kojem sam se toliko nadala je očigledno zaboravilo da se pojavi sve do poslednjeg dana moje posete. A kišu, koju toliko volim, izgleda sada nosim svuda sa sobom – od Aljaske do Teksasa. Međutim, čak i uprkos tome sam uspela da vidim ponešto ali i da čujem kako je, eto, “baš čudno da kiša pada tri dana uzastopce, to se retko dešava”.

Za kratko vreme provozale smo se od San Antonia do Hjustona i uživale u dobrom društvu i još boljoj klopi.

U Teksasu obavezno morate da probate biftek jer Teksašani ne priznaju konkurenciju i smatraju da imaju najbolji steak u Americi, srazmerno činjenici da su prvi po uzgoju goveda u zemlji. Uz to, da vam što lepše legne možete da ga zalijete ovde najpopularnijom – margaritom! Ako nakon toga nemate izraz lica poput mene na ovoj slici, ponovite drugi korak dok ne dobijete željeni rezultat.

IMG_8156

A ako vas pukne nostalgija i udari čežnja za našom kuhinjom, skoknite do Ostina u naš restoran ‘Balkan Grill&Cafe‘ na ćevape. Srpska zajednica je inače ogromna u Teksasu i stekla sam utisak da je čak i nekako bliža nego ova ovde kod mene. Ili se prosto drugačije druže i okupljaju. Bilo šta da je u pitanju, videla sam da baš umeju da se provedu.

Hjuston (Houston) je jedan od najvećih gradova Amerike; na četvrtom je mestu po naseljenosti i sam grad ima oko 2,5 miliona stanovnika (poređenja radi, Sijetl ima oko 600 000) ali kada se u obzir uzme i tzv “metro area” onda taj broj dođe do nekih 7 miliona. Za jedan tako veliki grad, bio je prilično prazan 1. januara – i ovakvu, polu-asocijalnu kakva inače jesam, to me je baš obradovalo.

Privuklo mi je pažnju što se na raskrnicama ne nalaze klasične table sa nazivima ulica već veliki srebrni obruči (na kojima stoje ispisana imena ulica).

FullSizeRender

Waterwall Park se nalazi u samom centru grada. Okružena sa 118 hrastova, ova fontana pumpa 78 hiljada galona vode koja se internim sistemom reciklira na svaka tri sata.

Sunce je zaboravilo da izađe tog dana, kao što možete da vidite na slikama. Obasjalo nas je tek par dana kasnije, pa smo San Antonio videli u svom njegovom šarenilu.

Neuporedivo manji od Hjustona, San Antonio se nalazi na oko 4 sata vožnje ka zapadu. Drugi na rang listi najnaseljenijih gradova u Teksasu, još uvek je manji od Hjustona i ne može da se pohvali odličnim noćnim životom kao Ostin, ali zato rado ističe arhitekturu i istoriju – dve stvari koje se u ovom gradu međusobno prepliću i čine ga tako jedinstvenim. A ima i San Antonio Spurse i Bobija Marjanovića kojim se diči i ponosi.

Srce San Antonia je San Antonio river koja prolazi kroz centar i odavno me jedan grad nije toliko raznežio. Romantičan, šarolik i nekako sav lepršav – jedva čekam da se ponovo vratim!

Glavna atrakcija, Tower of Americas (na slici u gornjem levom uglu) je vidikovac koji pruža pogled na celu metropolit teritoriju San Antonia. Verujem da vredi posete i sasvim izvesno ću i to obići idući put, međutim usled manjka vremena a usput i prelepog dana ja sam želela da što više provedem napolju i šetam veselim ulicama ovog grada.

Reka se inače nalazi jedan nivo ispod grada i ima šetališta na obe svoje obale. Takođe je veoma uska na na nekim mestima te možete preko mostića da prelazite sa jedne strane na drugu. Oba korzoa prepuna su barova i restorana i terase im se nalaze tik uz vodu, pa dok klopate ili uživate u nekom osvežavajućem piću možete da posmatrate patkice koje plivaju pored vas.

Nakon što ste se odmorili, obavezno prošetajte Riverwalk-om, dokle god imate snage u nogama! Nedaleko od reke, nalazi se čuveni Alamo.

IMG_7805

Datira iz 18.veka i izgrađen je kao vojno utvrđenje. Alamo je jedna od najvećih atrakcija u Americi koje je izgradio čovek, godišnje ga poseti između tri i četiri miliona turista. Izgradili su ga španski vojnici i koristili kao svoju bazu do 1793. godine dok ga od njih nisu preuzeli meksički vojnici, kada je Meksiko stekao nezavisnost od Španije. Teksas, koji je do tada bio deo meksičke teritorije, je usled promena u političkom uređenju Meksika, odučio da se otcepi i traži nezavisnost. Kao što to obično biva, to nije bilo lako postići i Alamo je bio poprište borbe između Teksašana i meksičke vojske. Danas Alamo predstavlja simbol Teksasa u borbi za nezavisnot i pod zaštitom je UNESCA i zapravo ova kapela na slici je jedina građevina kompleksa koja je skoro u celosti odolela vremenu i okolnostima.

Teksas možda nije totalna pustinja kako se za njega često pretpostavlja ali je daleko od Vašingtona i kada vam se oči naviknu na konstantno i gusto zelenilo onda vam bude čudno kada je najviše drvo koje vidite – palma. Doduše, ljudi ovde evidentno nemaju sa tim baš nikakvih problema i lako se prilagode:

Čak i ovde, jeleni nisu retki posetioci; vole da dođu i prošetaju se baš vašim dvorištem i komšilukom. Oni su, doduše, mnogo draži posetioci od škorpija kojima ova klima isto tako prija. A savet koji sam dobila ja, prenosim i vama: dobro pregledajte svoju obuću pre nego je obujete, čisto da budete sigurni da po koja nije prespavala noć baš u vašim cipelama.

U inat škorpijama, u inat kiši i uprkos daljini, moj sledeći put u Teksas je već u planovima i već mu se radujem!

Hasta luego!