Osuncana Florida

Florida nosi nadimak “Sunshine state” zbog kolicine sunca koju dobija zahvaljujuci svom polozaju i svojoj klimi. Medjutim, njeno zvanicno ime nosi poreklo od spanskog istrazivaca koji joj je prvi to nadenuo 1513te godine nazvavsi je “la Florida” kao omaz spanskom prazniku koji se slavi oko Uskrsa a zove se festa cveca. Florida je stvarno bogata bojama raznih cvetova, sve je sareno i ovakav joj naziv sasvim pristaje. Bogata je i aligatorima pa je neki zovu i drzava aligatora. I taj joj naziv pristaje. Podaci govore da ih ima nesto malo vise od milion. Mi smo se, puni nade, provozali kroz Everglades mocvare ali nazalost bas nijednog od tih milion + nismo videli. Da smo isli peske, verovatno bi ishod bio drugaciji.

Everglades National Park se nalazi na jugu Floride i dom je mnogim drugim zivotinjama, ne samo aligatorima i jedini je tropski nacionalni park u Americi a najveci istocno od Misisipija. Zao mi je sto tu fotku vise nemam, kada smo sletali u Majami mogli smo lepo da vidimo sva ta mocvarna podrucja Everglejdsa. Izgledaju nekako ovako Klik

Poput onih znakova o prisustvu medveda ovde kod nas u okolini Sijetla, na Floridi vas ipak podsecaju da budete oprezni zbog drugih “lokalaca”.

Nas hotel je bio prilicno bukiran tokom naseg boravka pa sam se ja tesila cinjenicom da se ove zivotinje ipak vise boje nas nego mi njih i da “sigurno” nece bas tada da izadju iz vode.

Inace, najcesca varijanta putovanja iz Sijetla za Majami je nocni red-eye let. Zbog vremenske razlike od 3 sata, krenete kasno iz (verovatno oblacnog) Sijetla i probudite se ujutro pod floridskim suncem. I na Floridi, kao i u Arizoni je toplo. Pretoplo!

Ali postoji jedna kljucna razlika koja jednu toplotu cini manje podnosljivom od druge. Na Floridi je takodje veoma vlazno i to je susta suprotnost onim paklenim vrucinama iz Arizone gde je vazduh suv. Mi smo isli na Floridu u oktobru, na jedno vencanje,i secam se kako sam planirala da raspustim kosu (jer je vetar prilicno duvao) i da ce mi se kosa talasati bas kao i haljina koju sam odabrala. Medjutim, kolicina vlage je to ucinila nemogucim, ne mozete napolje da krocite a da ne pocnete odmah da se znojite i da vam se svaka dlaka koja nije u nekom repu ne zalepi za kozu. Uzas.jedan.zivi. A bio je, kao sto sam napomenula, oktobar. I vencanje je bilo u vecernjim satima na plazi, pored okeana, gde je duvao i vetar. A taj vetar je zapravo sve posetioce a i mladence drzao na nogama sve vreme jer je bio deo jedne uraganske oluje koja je bas tad prolazila kroz Golfski zaliv pored naseg ostrva i ocekivalo se da ce napraviti prilicnu stetu ali smo mi izgleda imali srece pa nije bilo strasno.

Jos jedna od prirodnih karakteristika Floride, a mozda ne neka koja joj ide u prilog je i ta klima i geografski polozaj koji je cini tako primamljivom metom za uraganske oluje. Mislim da sam negde procitala da od kako se vode podaci i evidencija o uraganima u Americi, a tome ima 200tinjak godina, tek nekih 18 ju je zaobislo. A bilo ih je vise od 500. Oktobar je inace u sezoni uragana.

Mi smo bili na zapadnoj obali Floride, na ostrvu Sanibel koje gleda ka Golfskom zalivu. Plan nam je bio da nakon vencanja provedemo jos dan ili dva u Majamiju medjutim kako ni moj muz ni ja nismo preterano ludi za nocnim provodom (godine nas stizu! :) ) u zadnjem trenutku smo odlucili da promenimo plan i da se provozamo do Florida Keys‘-a.

Florida Keys je krajnji produzetak floridskog poluostrva i cini ga jedan veliki koralni greben sa oko petnaestak malih ostrva povezanih autoputem. Kada stignete do poslednjeg, do Key West-a znate da se nalazite na najjuznijoj tacki Sjedinjenih Americkih Drzava. I da ste jako, jako blizu Kubi. Ma koliko ja skljocala slike tokom voznje, nijedna ne moze da parira slikama iz vazduha koje mozete da pronadjete na internetu. (klik) Jarko tirkizna boja okeana tesko se verodostojno prenosi putem slike.

Put od Sanibela do Key West-a je trajao nekih 7 ili 8 sati ako se dobro secam i taman smo stigli na verme da nadjemo restoran i uzivamo u zalasku sunca. Pa smo dan zavrsili uz ovakav pogled.

Ubrzo potom smo se ipak sa terase premestili u unutrasnji deo restorana jer iako sunca vise nije bilo, vlaga i toplota su nas i dalje mucile.

Odlucili smo da uzmemo sobu u hotelu koji ima izlaz na plazu iako je bilo prilicno tesko naci smestaj u zadnji cas obzirom da je ovo turisticka destinacija koja vrvi od posetilaca i ako se, kao i mi, odlucite da “samo svratite” u pet do dvanaest mozda necete biti u prilici mnogo da birate.

Medjutim, mislim da smo mi prosli prilicno dobro jer smo se sutradan razbudjivali uz ovakav pogled:

I na plazi nije bilo nikoga drugog osim nas i ove male … caplje. Da je tako nazovemo i manemo se igre prepoznavanja ptica.

Zaista nam je prijalo da se malo otudjimo i opustimo. Premda sam vise ljubitelj planina, suma i jezera; zvuk okeana zaista ima opustajucu moc a izlasci i zalasci Sunca su uvek jedan veliki bonus, ma gde god se nalazila.

 

Kako da iznajmite stan u Americi – sta nakon useljenja?

Dakle, nasli ste stan koji vam bas po svemu odgovara i spremni ste da se uselite!

Nadam se da ste dobro procitali ugovor o najmu a ne samo da ste ga na slepo potpisali. Sta god da se desi od sada pa do kraja vaseg boravka u tom stanu, bice uredjeno tim ugovorom. Sva vasa prava ali i obaveze su tu obuhvacena.

Evo nekoliko bitnih tacaka na koje morate da obratite paznju:

• da li je kirija u ugovoru ista kao ona na koju ste se vi slozili (ovde se greske retko kad potkradaju ali mogu da se dese te je stoga vazno da proverite iznos)
• da li je datum useljenja i iseljenja validan
• koje su vase duznosti ukoliko imate ljubimca (i opet, lista zabranjenih pasmina) i ukoliko zgrada ima neki poseban sistem evidencije. Moja zgrada, primera radi, ima nesto sto se zove PooPrints program i svaki pas u zgradi, bilo da je ljubimac ili je radni pas/emocionalna podrska mora da dodje da mu se uzme uzorak pljuvacke koji se salje u laboratoriju gde se cuva dokle god je pas u vasem sistemu. Ukoliko se desi da bilo ko naidje na nepociscen izmet bilo gde u zgradi i oko nje, taj uzorak se salje na uporedjivanje DNK i tako se dolazi do saznanja koji je pas u pitanju i vlasnik se novcano kaznjava. Kazne nisu nimalo naivne, mada one ni ne treba da budu jedini razlog zasto biste trebali da pokupite sve za vasim ljubimcem.

elem…

• pogledajte u ugovoru (ili pitajte vaseg lizing agenta ili najmodavca) da li mozete da stavite satelitsku antenu pored prozora sa spoljasnje strane zgrade ili da okacite televizor na zid. Raspitajte se da li mozete da imate rostilj na balkonu. Mozda zvuci trivijalno ali nekada su ovakve stvari zabranjene i bolje je prvo se informisati pre nego sto napravite problem i sebi i drugima.
• ako zivite u Vasingtonu (ili bilo kojoj drugoj drzavi gde je marihuana legalizovana) treba da znate da je marihuana i dalje ilegalna na federalnom nivou i da ce se svi pridrzavati federalnih zakona tako da nemojte mnogo da se opustite uz dzoint jer ako vas neko prijavi mozete da dobijete zakonsko upozorenje od menadzmenta koje vam daje 10 dana da se “smirite” ili da izadjete iz svog stana.
• JAKO VAZNO: proverite obavezno koje su vase materijalne obaveze ukoliko iz bilo kog razloga treba da prekinete ugovor ranije (npr dobili ste novi posao i selite se). Uvek ce postojati neka vrsta otkupnine (buy out ili lease break fee) a neki prosecan iznos je dva puta kao vasa renta. Medjutim, tu mogu da budu dodatno ukljucene i neke druge stvari ili cak materijalne povlastice ako ste ih dobili na useljenju – tada cete morati i njih da platite.

Naravoucenije, budite temeljni i detaljni prilikom potpisivanja ugovora jer moze (bas bukvalno) mnogo da vas kosta.

Takodje, treba da znate da su vasa stanarska prava veoma zasticena i da menadzment nema pravo da deli vase informacije ni sa kim. Pa tako ukoliko imate nekog gosta koji dolazi u posetu i pita na recepciji gde je tacno vas stan, oni ne smeju da im kazu. Zapravo, odgovor koji treba da daju je da ne mogu ni da potvrde ni da negiraju da vi zivite u toj zgradi. To bi moglo da bude jako opasno i potencijalno stavi vas u opasnost a to niko ne zeli. Takodje, ukoliko se zalite na nekog suseda, menadzment bi to trebalo da tretira kao anonimnu zalbu i nikada ne otkrije vas identitet drugoj osobi. Znajte takodje da ukoliko servisnom osoblju ili bilo kome iz menadzmenta niste dali eksplicitnu dozvolu da udje u vas stan radi, recimo, popravke nekog uredjaja, oni ne smeju ni da se uhvate za vasu kvaku prakticno. Ukoliko se na primer vrsi kontrola detektora dima (sto je zakonska obaveza) u svim domovima, oni su obavezni da vam dostave upozorenje 48 sati pre ulaska gde vas obavestavaju sta ce i u koje vreme raditi u vasem stanu. Tada mogu da udju i bez vase dozvolje MADA i tu postoji opcija i zakoni koji vam daju za pravo da im to zabranite. Ali, zasto biste?

Jos jedan savet za kraj; uvek gledajte da sva komunikacija izmedju vas i vaseg stanodavca bude “na papiru”. Ako je u pisanoj formi, gledate da sve mejlove ili sms poruke sacuvate jer nikada ne znate kada ce vam trebati.

 

A ako imate bilo kakvih drugih pitanja vezanih za ovu temu – pisite mi, rado cu vam odgovoriti!

U srcu pustinje – ARIZONA

Ako to do sada nije bilo kristalno jasno, ne volim leto. Ni vrucinu. Ni tezak vazduh. Zivim za kisu i oblacne dane. Jesen je moje srecno doba. A Arizona je bas po svemu – drugacija!

Nalazi se na jugu Amerike, na granici sa Meksikom, Novim Meksikom, Kalifornijom, Nevadom i Jutom. Vecinom je prekrivena pustinjama i sumama ali ako idete malo vise ka severu, ka Juti – naicicete na planine i popularna skijalista. Cak i na sneg! Ali ja tamo nisam bila – bar ne jos. Arizona je u planu kao buduci dom i tek cu poceti da je upoznajem uzduz i popreko, a u medjuvremenu ovo je samo mala uvertira i mini informator o ovoj drzavi.

Arizona je sesta najveca drzava u Americi ali nije mnogo naseljena pa tu zauzima cetrnaesto mesto. Glavni grad je Finiks. Arizona je inace jedna od 4 drzave koja se nalazi u grupi “4 coska” pored Jute, Kolorada i Novog Meksika. Sa njima deli jednu jedinu zajednicku tacku, jedan cosak ili pravi ugao kako vam je draze. (Four Corners)

Inace, Grand Canyon reke Kolorado se nalazi u Arizoni; o tome sam, mislim, pisala kada sam ga posetila pre par godina – ali da znate, zbog toga je zvanicni nadimak Arizone “Grand Canyon State“.

Najcesca asocijacija kada vam pomenu Arizonu jeste da je tamo strasno toplo. Jer je to istina. Finiks ima u proseku 300 suncanih dana u toku godine. Medjutim, oni koji su u Arizoni odrasli ce vam to malo obrazloziti i reci da je Arizona “samo” suva toplota i da je utoliko neuporedivo bolja za zivot od, na primer, Floride koja uz visoke temperature ima i mnogo, mnogo vlage. (O mom iskustvu sa Floridom cu isto pisati uskoro.) U prilog ovome govori i cinjenica u recimo u Finiksu postoji zakon koji nalaze da svako ko iznajmljuje stan mora da isti opskrbi klima uredjajem ili nekim drugim uredjajem za rashladjivanje. Kaze moj muz, najbolji nacin da se opise temperatura u Arizoni je da zamislite da ste otvorili rernu i da vas je zapuhnuo taj vreo, suv vazduh. Navodno (a sve ovo ja uzimam sa zadrskom jer on zapravo voli toplo vreme pa ne znam koliko je njegov osecaj objektivan) – navodno je strasno vruce tek 2 do 3 meseca u godini a ostatak vremena je ‘prijatno toplo’. Ja pod time podrazumevam da mi je komotno u majici dugackih rukava i da je napolju oblacno. Ne znam koliko se to podudara sa “prijatnim” temperaturama u Arizoni. Kisa je retka ali postoji nesto sto se zove sezona monsuna i tada “lije kao iz kabla” – budu pravi naleti kise propraceni grmljavinom i munjama. Poplave i potopljeni drumovi su cesta pojava nakon monsuna. Zanimljiva je informacija da od svih drzava na ‘kontinentalnom’ delu Amerike Arizona ima grad sa najvise dana u godini kada temperature predju 100 Farenhajta (38 stepeni Celzijusa) – u Finiksu; i ima grad u kojem su temperature blizu nule najucestalije – Flagstaf. A udaljenost izmedju ova dva grada je tek neka dva sata.

I flora i fauna se, naravno, dosta razlikuju od ove severnjacke na koju smo mi navikli i premda nemate medvede koji vam se setkaju oko kuce; imate havaline. To vam je neka pustinjska varijanta divlje svinje koja moze da se sretne bas svuda, cesto i u sklopu apartmanskog kompleksa. Po prirodi nisu agresivne ali lako to mogu postati ako se osete ugrozenim ili ako procene da preti opasnost po njihove mlade. Pravilo je – ako ih vidite probajte da budete sto glasniji da biste ih uplasili i brzo se udaljite. Svi izvori informacija koje citam a vezani su za preseljenje u Arizonu, savetuju da se dobro edukujemo o zmijama, crnim udovicama i drugim vrstama paukova, skorpijama i slicno. I evo, to me bas cini utoliko vise uzbudjenom da se nastanim u pustinji. Skoro.

Nemam lazna ocekivanja da ce mi kuca biti okruzena zimzelenim drvecem kao ovde i da ce sve oko mene biti zeleno i plavo. Naravno da i to postoji ali razlike u bastovanstvu i uredjenju vrta se definitivno razlikuju. Postoji nekoliko vrsta divljeg cveca koje uspevaju na ovom podneblju, palme su neizostavni deo pejzaza a kaktusi si se apsolutno podrazumevaju.

Jedna od mojih omiljenih prirodnih pojava su zalasci Sunca. Mogla bih konstantno da ih gledam i uvek im se divim. I Sijetl i ova obala Pacifika ovde zaista imaju daju predivne boje i ulivaju spokoj na kraju dana. I nisam verovala da moze da bude lepse od ovoga sto sam ovde u Vasingtonu dozivela. Medjutim, jedna od prirodnih cuda na koje je Arizona izuzetno ponosna su ti spektakularni pustinjski zalasci sunca. Citala sam negde da su oni posledica veoma suvog vazduha koji doprinosi intenzitetu boja. Nemam neku super fotku da to docaram, u buducnosti ce ih biti sigurno. Do tada mozete da proguglate a ja cu samo ostaviti ovu koja zapravo ni blizu ne docarava taj prelepi fenomen.

Ne iznenadjuje cinjenica da u Arizoni mozete da probate neka od najboljih i najautenticnijih jela meksicke kuhinje. Kao i u Teksasu ili Kaliforniji. Populacija koja od davnina naseljava ove prostore ostavila je dubok trag u kulinarstvu (i mnogim drugim vestinama takodje) i kao sto je to slucaj sa lososom u Sijetlu ili na Aljasci, necete naci bolji elote od onog u pustinji Sonoran. Zapravo, cula sam da je cela kulinarska scena u Finiksu odlicna i da ljudi mnogo ulazu u restorane i dobru i kvalitetnu hranu jer vecinom godine ni nemate sta drugo da radite osim da idete negde u klimatizovanu prostoriju, klopate i druzite se. Ljudi i tamo idu na planinarenje i vole prirodu, medjutim kada je previse toplo – mnogo njih se odluci da ostane unutra pod klimom ili u dvoristu u bazenu (bazen u Arizoni skoro da i nije luksuz. Svako ga maltene ima – jer je vise kao potreba.) Kozmeticki saloni, pokriveni trzni centri i golf tereni su jos neka od mesta koja su veoma popularna. Ovo su, konacno, informacije koje me zaista raduju kada razmisljam o preseljenju!

Nekima od vas nece biti bas nikakva novost da je Igor Kokoskov proveo celu sezonu ziveci u Finiksu dok je vodio Suns-e, njihov NBA tim pre dve godine.

Dok sa jedne strane deluje zastrasujuce ta cinjenica da necu moci iz kuce da mrdnem bez debelog sloja kreme za suncanje, sa druge strane Arizona zaista pokazuje da postoji sijaset drugih kvaliteta kojima nadoknadjuje tu klimatsku ‘manu’ i kada se sve sabere i oduzme ne mogu a da se potajno ne radujem novom poglavlju – u srcu pustinje.

Kako da iznajmite stan u Americi – Sta treba da znate dok trazite stan

Moj profesionalni put u Americi je stvarno bio raznolik. Dosla sam ovde kao AuPair (bila sam dadilja koja zivi sa porodicom za koju radi i ciju decu cuva u zamenu za stipendiju), pa sam se doskolavala; onda sam godinu dana bila domacica dok sam cekala da mi stigne radna dozvola i nakon toga sam dobila posao lizing agenta u jednoj rezidencijalnoj zgradi. Iznajmljivala sam stanove i odrzavala komunikaciju sa stanarima. Za manje od godinu dana sam unapredjena u lizing menadzera pa potom i u asistenta menadzera zgrade. Moj sledeci korak bilo je unapredjenje u menadzera zgrade, ali umesto toga, ovog leta cu biti ‘unapredjena’ u roditelja tako da ce poslovni planovi morati malo da sacekaju. Medjutim, saveti po pitanju iznajmljivanja stanova u Americi ne moraju da cekaju pa ako vas zanima na koji nacin se ovde skuciti, nastavite sa citanjem.

Odmah da vam napomenem, sistemi, pravila i zakoni se razlikuju od drzave do drzave pa i od grada do grada jer svaki ima svoju jurisdikciju, tako da je pametno uvek da se raspitate kako je u drzavi gde vi planirate da se skrasite – a ovde mozete da cujete kako stvari (generalno) funkcionisu u Vasingtonu.

Neki od najcescih internet izvora za trazenje stanova su:

• craigslist.com
• apartments.com
• apartmentratings.com
• zillow.com
• apartment list.com
• hotpads.com.

Postoji nekoliko varijanti kako mozete da iznajmite stan. Jedna od tih je onako kako smo mi naucili u Srbiji, da nadjete nekoga ko rentira svoje i da se sa njim dogovorite. To bi se zvalo “rent a condo” jer condo (condominium) je stan u privatnom vlasnistvu a generalno, kada se kaze apartment, misli se na iznajmljen stan.  Tu mozda i mozete da se cenkate oko cene ako naidjete na nekog fleksibilnog stanodavca. Ovo moze da bude super dogovor jer mozete proci dosta jeftinije ali moze i da vam se obije o glavu jer ukoliko bilo sta podje naopako, bice vam mnogo teze da dokazete neke stvari bez ugovora o najmu i sa individualnim privatnim stanodavcem premda vredi napomenuti da su ovde zakoni o zastiti potrosaca (iliti vas u ovom slucaju, koji iznajmljujete stan) na vasoj strani. Imajte u vidu da ce i privatni stanodavci, najverovatnije, da izvrse proveru vase kreditne istorije i eventualnih prekrsaja (background check) pre nego sto vam odobre najam. Ovo se naplacuje izmedju $20 i $50 u proseku i cena obuhvata screening i aplikaciju. U Sijetlu je npr zabranjeno raditi criminal background check ali vec 15 minuta dalje u sledecem gradu nije. Toliko se to razlikuje od grada do grada. Elem, stanodavci ce vam takodje traziti i deposit koji moze da bude nekoliko stotina dolara ili cela jednomesecna kirija.

Najcesci nacin da dobijete mesto stanovanja ovde je ipak da aplicirate za stan u jednoj od zgrada kojima upravljaju menadzment agencije a one vode vecinu rezidencijalnih zgrada – ako ste vec ovde mozete da ih kontaktirate i da zakazete termin za turu zgrade i trenutno slobodnih stanova (obavezno sa sobom ponesite neki dokument na kojem se nalazi vasa slika – ako vec imate vozacku dozvolu, to ce biti dovoljno, ako je jos uvek cekate, ponesite pasos; po zakonu, niko ne bi smeo da vas usluzi bez da vam uzme foto dokumentaciju na uvid tokom trajanja ture); mozete, takodje, da im pisete i trazite da vam posalju slike i snimke stanova koji su trenutno dostupni i da na osnovu toga odaberete onaj koji vam najvise odgovara ukoliko niste u mogucnosti licno da ih obidjete.

Obzirom da je cena jedan od najvaznijih odlucujucih faktora, imajte u vidu da cene koje vidite danas mozda nece biti tamo sutra jer u zavisnosti od toga koji sistem utvrdjivanja cena koriste, one mogu da se menjaju na dnevnoj bazi. Jedan od prerekvizita prilikom apliciranja za stan je sto cete morati da dokazete da imate odredjen nivo primanja (npr vasa bruto mesecna plata mora da bude 3x u visini kirije). Ako to nemate, mozete da pokazete da imate iznos u banci koji moze da pokrije godinu dana vase rente npr itd. Vasi prihodi ce igrati veoma bitnu ulogu u vasem kvalifikovanju. Ukoliko ste nasli stan koji vam bas po svemu odgovara a i cena vam je pristupacna ali imate jos jedno ili dva mesta da pogledate pre nego sto donesete konacnu odluku, trazite da vam izdaju ‘quote‘. Sa tim dokumentom mogu da vam garantuju da ce cena tog odredjenog stana, pod istim uslovima koje ste naveli danas, i sutra biti zagarantovana bez obzira na to da li su se cene promenile preko noci. Quote se obicno izdaje na 24 sata i ukoliko ste to dobili, morate da donesete odluku i potpisete lease (ugovor o najmu) sa datumom koji ste naveli kao datum useljenja kada vam je quote izdat.

Postoje i neke druge stvari na koje treba da obratite paznju i da se o njima raspitate pre nego sto aplicirate za stan. Na primer, ukoliko imate psa obavezno ih pitajte da li imaju bilo kakve restrikcije po pitanju pasmina jer dosta zgrada ima tu neku standardnu listu rasa koje ne dozvoljavaju osim ako zivotnja nije sertifikovana kao vasa medicinska ili emocionalna podrska. Ako jeste, tad vam samo treba zvanicno uverenje o tome i najcesce je to dovoljno da vas zahtev bude odobren. Tada necete morati da placate kiriju za vaseg ljubimca a nece vam traziti ni depozit ni druge naknade koje se inace naplacuju pri useljenju kad su u pitanju kucni ljubimci. To vas i dalje ne oslobadja obaveze da pratite sve druge odredbe iz vaseg ugovora o najmu o drzanju zivotinja.

Vazno je napomenuti da mozete da aplicirate za stan i bez socijalnog broja. Ukoliko ste se tek doselili i nemate izgradjenu kreditnu istoriju, verovatno ce vam deposit biti veci od standardnog. U moj zgradi, aplikanti bez SSN-a (social security number) najcesce budu uslovno prihvaceni sa dodatnim depositom (u iznosu od jedne mesecne kirije). Standardni depozit je trenutno $400. To je neki generalni prosek. Od deposita koji platite prilikom useljenja ce vam kasnije biti odbijen trosak profesionalnog ciscenja vaseg stana nakon sto se iselite i ostatak ce biti upotrebljen da se pokriju finalne rezije. Ovo je promenljivo u zavisnosti od toga sa kolikim dugom ili kolikom pretplatom se iseljavate ali da ne komplikujemo previse, ostavicu samo na ovome.

Kada prodje taj screening i cekanje da vasa aplikacija bude odobrena, sledeci korak bice potpisivanje ugovora (lease agreement) i preuzimanje kljuceva. O ovome bih htela mnogo toga sa vama da podelim pa cu to ostaviti za jedan naredni blog post kada cu vam napisati sta vas ceka nakon useljenja.

Srecno!

Ziveli iz Kalifornije!

U ovo cudno doba kada smo svi ograniceni u kretanju i kada nam je ideja ‘uzivanja’ definitvno izmenjena od onoga na sta smo navikli, cesto sebe uhvatim kako vrtim film unazad i prisecam se olako shvatane ‘slobode’ i nekih bezbriznijih dana.

Prisecam se tako jednog vikenda u Kaliforniji, pre godinu dana – kada smo pobegli u vinograde Nape i Sonome. Malo je onih koje me poznaju a da nisu upoznati sa time koliko volim vino. Obozavam ga! Ovo je bio jedan od najboljih godisnjih odmora ikad. I jedva cekam da ga ponovim.

Napa je mozda najpoznatija vinska destinacija u Sjedinjenim Americkim Drzavama, iako je zapravo jedna malecka tacka na velikoj vinskoj mapi. Tek 0.4% svih svetskih vina se proizvodi u ovom delu Kalifornije. A ona cesto podsecaju na italijanske tonove jer Napa ima tu mediteransku klima koja pogoduje grozdju.

Pet miliona ljudi godisnje poseti ovu destinaciju a ona, potom, doprinese pedeset milijardi dolara americkoj privredi. Ovde posluje vise od 500 vinarija, i to samo u Napi, ne racunajuci ostatak Kalifornije. Da joj se svake godine vracate samo na vikend ne biste stigli sve da ih obidjete.

U Napi se vecinom proizvodi Cabernet Sauvignon. Ja, licno, najvise volim Pinot Noir, ali za pravu degustaciju ovog vina cemo morati da se spustimo malo juznije u Kaliforniju, nekom drugom prilikom. Vecina vinarija koje posetite nudi degustaciju svojih vina uz neke pazljivo odabrane zakuske i uz prisustvo iskusnih somelijera ili vlasnika vinarije koji vam kroz neobaveznu pricu predstavljaju svoja vina i svoj rad. Cesto se, tokom ispijanja vina, nude i ture kroz vinograde ili podrume gde se cuvaju burad prepuna te dragocene grozdove tecnosti. Velika vecina ovih vinarija ce traziti da zakazete svoju posetu kako bi mogli da vam se u potpunosti posvete. Dakle, bilo bi dobro da imate plan koje vinarije zelite da posetite i da se po tome organizujete.

Mi smo, izmedju ostalih, obisli Domaine Carneros – definitivno moj favorit. Jos uvek imam jednu flasu koju cuvam za neku posebnu priliku. Od vina do atmosfere, sve je bilo prosto ocaravjuce.

Osim toga, posetili smo i vinariju Darioush (dole).

I Opus One (dole). (Ova vinarija uvek je pracena sa mnogo pompe ali nama je nekako bas bila razocaravajuca). Inace poznati su po tome sto proizvode samo jednu vrstu vina i to zaista rade vrhunski. Generalno, cela tura je nekako suvise ustogljena i odaje utisak pretencioznosti pa to sve zajedno nije doprinelo nasem pozitivnom utisku.

Uradite svoj domaci dobro, procesljate internet i pronadjite vinarije koje zelite da posetite. Ukoliko imate tu opciju, pitajte lokalce za njihovu preporuku, oni ce vam uvek iskreno reci koja mesta preporucuju a na koja ne biste trebali da trosite vreme.  Sta god da odaberete na kraju, budite spremni da uzivate, da se druzite i da se opustite uz neka od najboljih (svetskih) vina.

Medjutim, ono bez cega nikako ne biste trebali da planirate svoju posetu Napi je vozac! Ili neka prevozna kompanija koja posluje u okolini. Nemojte dozvoliti da vam obaveza da vozite od jedne vinarije do druge upropasti provod. Postoji mnogo lokalnih turistickih kompanija koje nude ovakve usluge za manje ili vece grupe ljudi, a mnogo je i privatnih vozaca koje mozete da “iznajmite” na dan ili vikend i oni su tada samo vama na raspolaganju i pomazu vam u rezervacijama i logistici. Prva varijanta je ekonomicnija i tu nemate mogucnost izbora vinarija ali moze da bude zabavno jer je upleten i faktor iznenadjenja i imate prilike da upoznate druge ljude tokom tog jednodnevnog izleta. Obicno tu stignete da posetite 3 do 4 vinarije a prevoz od i do hotela vam je u to uracunat, ukljucujuci i rucak. Druga varijanta je malo skuplja ali odgovara usluzi koju dobijete. Sve unapred mozete da dogovorite sa vasim vozacem, koje vinarije zelite da posetite, gde zelite da rucate, kako zelite da vam izgleda dan i gde zelite da vas pokupe ili ostave. Sve je tad na njemu i vase je samo da se pojavite na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme i uzivate u onome sto ste isplanirali. I jedna i druga varijanta imaju svoje prednosti i mi smo isprobali obe. Ako imate u planu posetu Napi ili Sonomi a trazite preporuku za vozace, slobodno mi ostavite komentar ispod teksta i rado cu vam ih preporuciti. Ne mogu dovoljno da ih nahvalim!

Mozda vinarije jesu najveci magneti za posetioce ali nisu jedini. U Napi se nalazi mnostvo vrhunskih restorana, neki od kojih su toliko popularni da morate da napravite rezervaciju godinu dana unapred. Jedan takav restoran zove se “French Laundry” i nalazi se na Michelinovoj listi najboljih svetskih restorana. Zapravo, godinama unazad je proglasavan jednim od najboljih restorana na svetu. Mi nismo imali rezervaciju ali smo se prijavili na listu cekanja, cisto ukoliko se desi da neko otkaze bas taj vikend dok smo mi u Kaliforniji. Mom muzu je jedna od najvecih zivotnih zelja bila da jede u ovom restoranu. I tako i bi!

U ovom restoranu ne mozete da birate posebna jela, ali vam je data mogucnost izbora izmedju vegetarijanskog i mesnog menija. Mi smo oboje veliki gurmani i jos veci mesojedi pa nismo imali neku veliku nedoumicu. Sve je ovde savrseno utanaceno. Od momenta kada krocite u restoran gde vas pozdrave i oslove vasim licnim imenom, pa vas sprovedu do vaseg stola i nakon sto odaberete svoje pice, hrana pocinje da se sluzi u jednom dobro uigranom ritmu – ni prebrzo ni presporo da se zapitate kada ce sledece jelo doci na red. Dress code je, ocekivano, otmen. Muskarci moraju da imaju sako i sortsevi (sorcevi? – ubice me moji u Srbiji sad :) nisu dozvoljeni. Atmosfera je veoma svedena, muzika je tiha i nema galame. Ovo je jedno od onih mesta na koja mi u Srbiji gledamo sa podsmehom jer vam serviraju po zalogajcic na veliki tanjir, ali vi zapravo dobijete toliko hrane tokom celokupne veceri da vam na kraju vec bude i previse. Nakon zavrsene vecere, dobili smo kutiju nekog personalizovanog keksa i par suvenircica da ponesemo sa sobom.

I tako smo se, nakon 12 jela koja su nam servirana tokom trocasovne posete, (graciozno) otkotrljali nazad u hotel.

Inace, restoran je dobio svoj naziv zato sto je u doba prohibicije (1920ih) ovde poslovala jedna praona (poput neke pretece danasnje hemijske cistione) gde se ves rucno prao, susio i peglao. Nemojte dozvoliti da vas spoljasnji izgled restorana zavara, opravdan je razlog zbog kojeg ljudi hrle ka njemu i uvek se trazi stolica vise.

Premda ljudi najcesce dodju samo na jedan produzeni vikend, treba da znate da vam to nece biti dovoljno da obidjete mnogo vinarija i budite spremni na to da cete na kraju vaseg mini odmora zateci sebe kako planirate sledeci dolazak. Takodje, velike su sanse da cete se sa puta vratiti sa nekoliko flasa vina. Hoteli u Napi su odlicni u tome da vam pomognu da, ukoliko imate mnogo flasa  (a kako ne bi?!) da vam organizuju isporuku na kucnu adresu. Tako cete imati cemu da se radujete kada se iz vinskih oblaka spustite naza u svakodnevnicu.

Nadam se da vam je ova prica malo priblizila Napu i ako planirate posetu ovoj destinaciji u nekom trenutku, na koje god vinarije vam odluka padne, budite spremni na jedan od najboljih provoda u zivotu!

Osim ako ne volite vino… Onda ovo mozda i nije najbolji izbor za vas. :)

 

 

 

Imigrantski put u Americi

Skoro stigosmo do 4 godine kako ne prelistah stranice ovog svojevrsnog putopisnog dnevnika koji sam onomad redovno odrzavala. Nije da nisam imala o cemu da pisem, naprotiv; ali zivot se prosto desi i onda neke druge stvari preuzmu kormilo.

I da se sada nije dogodila ova pandemija koja nas sve, na neki cudan nacin, povezuje – ne bih imala vremena da se ovome posvetim. Ali posto usled spleta raznoraznih okolnosti trenutno sedim kod kuce, odlucila sam da odmorim misli od svakodnevnih vesti i malo vam ovde piskaram. Mozda nekome bude zanimljivo ili korisno.

Mnogo je putovanja bilo tokom ovih par godina, mnostvo lepih uspomena jos stoji kao da su prozivljene juce – i mozda ce se jednog dana naci ovde na blogu. Ali sada bih htela da vam pisem o necemu za sta smatram da je jako vazno, posebno ako planirate da dolazite u Ameriku i da ovde ostanete. Proces dobijanja zelene karte.

Da se na samom pocetku razumemo, postoji nekoliko nacina da u Americi postanete zakonski gradjanin (pa potom i drzavljanin) ali ja mogu da vam pricam samo o onome kroz sta sam licno prosla. Dakle, ovo je samo moje iskustvo i niposto ne treba da ga koristite kao pravni savet ili model po kojem cete delati.

Moj proces je trajao ukupno 18 meseci od trenutka kada smo predali papire do trenutka kada sam dobila zelenu kartu. U Obamino vreme, ovaj proces se obicno zavrsavao za nekih pola godine, medjutim usled promene rezima (o kojem ne bih htela posebno da govorim) vreme cekanja se toliko povecalo da je ovog trenutka, u Sijetlu, period cekanja da vas pozovu na intervju 21 mesec.

Zelenu kartu, preko braka, mozete dobiti ukoliko ste udati za americkog drzavljanina ili za nekoga ko je i sam nosilac zelene karte a jos uvek nije naturalizovan (iliti amercki drzavljanin). Procesi se razlikuju i znam da ovaj potonji traje godinama duze.

Mi smo ceo proces radili uz pomoc advokata iako to nije neophodno. Mnogi prikupe i pripreme svoju papirologiju sami ili samo jednom odu kod pravnog savetnika na samom kraju da vide da li imaju sve sto je potrebno pre nego sto podnesu svoj zahtev u imigraciono. Nas advokat ima veoma visoku reputaciju u Sijetlu i poznat je po tome sto nikada nije izgubio nijedan slucaj, odnosno niko nikada nije odbijen za zelenu kartu pod njegovim okriljem. Razlog tome je sto ne prihvata slucajeve za koje sam ne smatra da su iskreni i da brak nije namesten iz neke uzajamne koristi. Toga ovde, kao sto znate, ima mnogo.

Prvo sto vam treba je dozvola za brak koju vadite u opstini i onda postoji grejs period od tri dana nakon cega imate 60 dana da se vencate. Ovo je slucaj u Vasingtonu, uslovi mogu i sigurno se razlikuju od drzave do drzave. Ukoliko ste se odlucili za intimno vencanje u opstini (odnosno u sudu), mozete da odaberete lokaciju suda i vreme. Po vasingtonskom zakonu morate da imate dva svedoka iako to nije slucaj u svim drzavama. Vencanja se zakazuju nakon zavrsenog redovnog radnog vremena, radnim danima od 17h do 19h. I vencanja obavljaju sudije koje se taj dan zateknu na duznosti. Vas izvod iz maticne knjige vencanih bude spreman u roku od nekih 48 sati nakon vencanja.

Mnogo je dokumenata koje treba da prikupite – a neke ce morati da vam salju iz Srbije.

• Izvod iz maticne knjige rodjenih.
• Popunjen upitnik za vas gde cete ISTINITO odgovoriti na sva pitanja. (Mislim da je jako vazno ovo ovde da napomenem jer znam da je neki trend generalno kod ljudi da precute neke stvari jer misle da time smanjuju rizik da budu odbijeni/povecavaju sanse sebi da im zahtev bude odobren). Dozvolite mi da citiram svog advokata ovde: ” …udajom za americkog drzavljanina vama je prakticno svaki imigracioni prekrsaj oprosten, ali morate biti iskreni i priznati da ste ga nacinili. Ukoliko precutite, da, sanse da bas vas nasumicno provere su male ali ako vas provere ili ako vas uhvate u lazi, to se svrstava u krivicno delo jer ste lagali sistem i tada gotovo nista ne moze da vas spase. I zasto biste onda rizikovali?”
• Fotokopija vaseg pasosa.
• I-94 sto je dokument koji pokazuje kada ste poslednji put usli u zemlju. Ovim zapravo zele da vide da ste usli na legalan nacin.
• I-20 ukoliko ste prethodno bili student.
• Treba da se slikate (poput slika za pasos).
• I na kraju, treba da zakazete medicinski pregled kod lekara ovlascenog od strane imigracionog sistema. Za ovo ce vam takodje trebati vas lekarski karton iz Srbije ukoliko nemate nameru da se ponovo vakcinisete jer ce vam u suprotnom to traziti. Ako ga imate i prevedenog ga dostavite nadleznom lekaru, moracete da primite tek dve ili tri vakcine ako se dobro secam i uradite novu zdravstvenu proveru. Sve to cete dostaviti tom lekaru, on ce popuniti zvanicni formular i zapecatiti kovertu koju ne smete da otvarate i morate da dostavite imigracionom.

Vas partner takodje ima svoj set dokumenata koja mora da dostavi:

• Potvrda o izdrzavanju – ovim se dokazuje da ima dovoljno materijalnih sredstava da prakticno bude vas sponzor tokom ovog procesa i kasnije dok vi sami ne budete u stanju da za sebe privredjujete.
• Potvrda o zaposlenju.
• Potvrda o primljenim platama u poslednje 3 godine.
• Potvrda o placenom porezu u poslednje 3 godine.
• Dokaz o drzavljanstvu.
• Popunjen upitnik za sponzore.
• Izvod iz maticne knjige vencanih.
• Slike za pasos.

Budite spremni da uplatite i odredjenu naknadu za procesiranje vaseg slucaja. Mislim da je tada to bilo oko $1500.00. Ne racunajuci cenu advokata.

Uz sve ovo, mozete odmah da dodate i dokumenta koja svedoce o istinitosti vaseg braka. Mislim da vecina ljudi tako odmah i uradi. Mi smo nase dodatne dokaze nosili tek na intervju. Lista je poduza i ovo su samo neka od dokumenata. Mozete da imate vise ili manje, to ce zavisiti od vas i onoga sto mozete da prikupite i dostavite vlastima.

• Dokaz o zajednickom placanju poreza.
• Zajednicki bankovni racun.
• Ugovori o zajednickom vlasnistvu ili iznajmljenoj nekretnini.
• Zajednicki krediti.
• Racuni za rezije ili telefon i slicno na kojima se nalaze oba imena na zajednickoj adresi koju ste prijavili.
• Zajednicki finansijski izvestaji, potvrde o investicijama, penzionom fondu, deonicama koje zajedno posedujete.
• Dokaz o zajednickom osiguranju, bilo da je ono zdravstveno ili osiguranje neke imovine.
• Testamenti koji ukazuju na to da je neko od supruznika imenovan za naslednika usled smrti onog drugog.
• Zajednicke fotografije.
• Ukoliko imate zajednicko dete, detetova krstenica.

Ovaj set dokumenata zapravo samo sluzi da pokaze da ste vi zapravo u pravom braku, jer svaki ‘normalan’ brak ima vecinu od gore navedenog i ne bi trebalo da im predstavlja nikakav problem da to dokazu.

Kada sve to prikupite, vi (ili u mom slucaju – advokat) sve posalje u imigraciono i onda pocinje igra cekanja. Nakon nekih mesec dana (iako se i to sada malo oduzilo) cete dobiti poziv da dodjete na biometrijsko uzimanje otisaka i na jos jedno slikanje. Ovo ce biti upotrebljeno za vasu radnu dozvolu koja zapravo predstavlja prvi dokument koji ce stici na vasu adresu. Moja je stigla oko 6 meseci nakon predavanja zahteva za ‘prilagodjavanje statusa’ kako se to zapravo zove. To je srecan mali jubilej jer dobijanjem radne dozvole mozete da pocnete da radite a mozete i da putujete van Amerike! Cak iako nemate zelenu kartu. Medjutim, napomenula bih da je meni savetovano da ne mrdam van americkih granica dokle god ne dobijem zelenu kartu obzirom na mnogo promena koje su zadesile americki imigracioni sistem u poslednje 4 godine. Cula sam tako, za neki slucaj, kada je jednom momku odbijen ulazak u Ameriku nakon sto se vratio iz posete familiji a bio je nosilac radne dozvole/putnog dokumenta i sve je to uticalo na njegov proces dobijanja zelene karte u kojem se tog trenutka nalazio.

Kada konacno i vas zahtev stigne na red, pozvace vas na intervju. Vas advokat, ukoliko ga imate, ce ici sa vama. Tokom svih godina provedenih ovde naslusala sam milion iskustava raznih prijatelja, poznanika i nasumicnih slucajeva o tome kako izgleda taj intervju koji prakticno odlucuje vasu sudbinu i od cega sve zavisi. Cula sam sve: od toga da agent zaduzen za vas slucaj caska sa vama, gleda vase slike i ponasa se kao da ste se nasli na nekoj prijateljskoj kafi; do toga da vas tokom intervjua razdvajaju i odvojeno propituju ili cak salju agente na kucnu adresu da provere da li je istina sve ono sto ste naveli u svom zahtevu. Ima bas svega. Imigraciona agentkinja zaduzena za nas slucaj je bila pristojna i fina ali to je bilo najdalje sto je isla u pokusaju da nas opusti. Nije caskala, nije se mnogo smeskala – radila je svoj posao vrlo posveceno. Sa propitivanjem je krenula od mene, isla je tacno po onom upitniku koji sam popunjavala 18 meseci pre toga i pitala me sve to ponovo. Onda je to uradila i sa mojim muzem. Onda je rekla da ce nas pitati o nasem zajednickom zivotu i da zeli da oboje jednako ucestvujemo jer zeli da vidi da nismo uvezbavali odgovore na ovo unakrsno ispitivanje. Znam da su neki imali bas specificna pitanja vezana za uslove zivota, raspored namestaja u stanu, boju zavesa i tako dalje ali mislim da su takva pitanja mahom namenjena za slucajeve kada je poverenje u istinitost nekog braka niska. Nas je pitala kada smo i kako upoznali, ko je bio prisutan tokom naseg upoznavanja, da li imamo neki zajednicki auto i koje je marke i boje. Pitala me je takodje, vrlo direktno, da li sam se udala da bih dobila americke papire. Mog muza je pitala da li se ozenio sa mnom da bih mogla da ostanem u Americi. Slagala bih kad bih rekla da mi srce nije sislo u pete tokom ovog ispitivanja. Onda je preletela preko nasih slika i to je bilo to. Sve je trajalo mozda dvadesetak minuta.

Medjutim, obzirom da je nas brak istinit i da mi zaista nemamo sta da krijemo – rekla je da ona smatra da je nas slucaj uslovno odobren ali da ce zvanicna odluka biti doneta kada pregleda ostale dokaze koje smo prilozili. Zelena karta mi je dostavljena u roku od 7 dana od datuma intervjua.

Prva zelena karta se dobija na period od dve godine i to je uslovni dokument. Nakon dve godine, mozete da aplicirate da se uslovi eliminisu tako sto cete dokazati da ste jos uvek u braku i da vam je brak jos uvek verodostojan i istinit. Manje vise, moracete da prilozite vecinu istih dokumenata. Kada to bude odobreno, dobicete zelenu kartu na 10 godina i nju cete samo morati da obnavljate kad istekne kao sto obnavljate vozacku dozvolu. U medjuvremenu, moci cete da aplicirate i za americko drzavljanstvo.

Imigracioni put je dugacak u Americi. I nije lak. Bez obzira na koji nacin vi kroz to prolazili. Mi smo imali srecu da nas je advokat vodio kroz ceo proces i da je on bio taj koji nam je rekao tacno sta da pripremimo, gde sta da popunimo, koliko dokumenata da spremimo i on je bio krajnji recezent tako da smo imali tu umirujucu okolnost da ce nasi papiri biti pregledani i da se nikakva neoprostiva greska nece potkrasti.

Godine ce proci dok ne budem bila u prilici da onako posteno odahnem, podignem americku zastavu i kazem da sam konacno postala americki drzavljanin. Ali je pritisak zbog neizvesnosti i strah od raznoraznih opcija koje vam se vrte po glavi dok cekate na odgovor potpuno nestao.

I zivot moze da nastavi svojim uobicajenim tokom.

Do sledeceg citanja…

 

 

 

Sveta Helena – aktivni vulkan

Mt St Helens je deo Kaskadskih planina (nalazi se na 300 km južno od Sijetla, u Vašingtonu) i najaktivniji je vulkan od svih koji se nalaze u ovom regionu (a ima ih mnogo). Neki od vas sigurno se sećaju 1980te godine kada je ovaj vulkan eruptirao i zauvek izmenio svoj izgled.

Nekada je izgledao ovako: http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2015/05/18/15/28BFE28100000578-0-image-a-20_1431960842736.jpg a danas izgleda sasvim drugačije:

Erupcija koja se dogodila pre 36 godina bila je najsnažnija u istoriji od kako se ovakve pojave prate i mere i smanjila je altitudu planine za gotovo 400 metara. Verovatno većina vas misli sada na klasičnu erupciju kada se oblak dima, pare i užarenih čestica vine visoko u vazduh i premda je to bio jedan od delova ove erupcije, to nije bilo sve: oko dva meseca je trajalo skupljanje magme ispod površine, započeto nizom zemljotresa jačine oko 4 stepena Rihterove skale. Inače, saznala sam juče da ni svaki zemljotres ne može da izazove erupciju vulkana već samo jedan (harmonikaški?). Elem, kako se magma sve više i više sakupljala pri vrhu, tokom dvomesečnog motrenja planine primećeno je da joj se oblik svakodnevno menja i da se jedan deo kupole svakodnevno širi za celih metar i po! Kada je erupcija konačno počela, u maju 1980te – planina nije odmah eksplodirala već se njen severni deo bukvalno odvalio i skliznuo dole i napravio najveći odron ikada zabeležen. Odlomljeni deo planine kretao se brzinom od 145 km na čas. Onda je usledio drugi deo erupcije. Ovo je 2′ snimak koji jasno pokazuje ono što sam pokušala da vam objasnim: https://www.youtube.com/watch?v=8eO-7qm7fiY

57 ljudi je  umrlo ili nestalo u ovoj prirodnoj katastrofi, oblak dima i pepela stigao je 480 km na zapad i zavio gradove u sivilo. Posledice erupcije i danas se vide na planinskim lancima oko vulkana – flora koja je bila najbliža epicentru je naravno sasvim nestala, ona koja je bila malo dalje i danas svedoči onome što se dogodilo jer možete da vidite pokošena i sasušena debla na zemlji koja su od siline udara pala i tako ostala; naposletku, kako je snaga ovog odrona slabila, tako su i neka drva ostala da stoje, ali sasvim uništena, sagorela u korenu, kao avetinje koje nam danas svedoče o toj strahoti.

Mesto na kojem je poginuo Dejvid Džonston, geolog koji je svoj život (bukvalno) dao izučavanju vulkana danas pruža najlepši pogled na ovu planinu i dom je vidikovcu i muzeju koji nosi njegovo ime.

Inače, imali smo ipak i sreće da vulkan vidimo u celom njegovom moćnom izdanju pre nego što su se ovi sivi oblaci nadvili nad nama:

Ovaj vulkan nije uspavan i magma se redovno kreće ispod njegove površine povremeno izbacujući manje količine lave koja polako formira novu kupolu i novi vrh.

Tek da bi ih onda ponovo jednog dana – raznela.

Budite srećni – ako vam dozvole

Ovo će biti jedan potpuno atipičan post o jednoj temi sasvim drugačijeg sadržaja od onog na koje ste navikli da čitate na mom blogu. Pročitala sam danas jedan članak na internet portalu srpskih novina (ne bih da imenujem, al’ evo vam link – http://zena.blic.rs/Moda/44038/Greske-koje-prave-plus-sajz-zene-I-dese-se-KATASTROFE ) i prilično me je pogodio u živac.

Ne bi trebalo, ako ni zbog čega drugog jer me ovakve stvari odavno više ne diraju, ali mi je tužno što takav sistem razmišljanja još uvek postoji (cveta!) u zemlji Srbiji i sigurna sam da ima mnogo onih koji su tome izloženi i zbog toga pate; jer ne znaju za drugo. Ne patetišem već govorim iz ličnog iskustva. 

Najpre – gorepomenuti sporni članak je odvratan na tako mnogo nivoa da ne znam odakle da počnem:prvo je rečeno da samo krupn(ij)e žene mogu da naprave greške u oblačenju, mršave nikako ne; pa je na osnovu nekoliko slika (žena koje su inače modeli) odlučeno da:
a) ukoliko nisu mršavice, žene ne treba da nose uske haljine.

b) ukoliko nisu mršavice, nikako ne treba da vežbaju u odeći koja je pripijena uz telo.

c) ukoliko nisu mršavice, ne treba ni da pokušavaju da se u donjem vešu osećaju zavodljivo.

d) ukoliko nisu mršavice, niposto neka ne pokušavaju da eksperimentišu sa bojama, materijalima i krojevima.

Kako ni ovo sve nije bilo dovoljno, “brižni” novinski modni kritičar daje i sugestije kako bi te žene trebalo da se oblače i indirektno kaže – zato što će tek takve biti društveno prihvatljive.

Sve ovo završava se morem degutantnih komentara koji su toliko gnusni da ne želim ni da ih ponavljam. Ko hoće, prelistaće ih sam.

Mnogi od vas verovatno će kolutati očima na ovo što pišem, mnogi se neće složiti ali lepota je u tome što svako ima pravo da živi kako želi, da govori ono što misli i radi ono što hoće i ako to nikoga ne ugrožava, tu se svaka dalja diskusija na temu završava.

Al’ ne i u Srbiji, zemlji na brdovitom Balkanu gde brđani i dalje vode glavnu reč.

Zasto me je ovo toliko pogodilo? Zato što sam i ja do pre 4 godine živela tamo i kao neko ko je dobar deo svog života živeo sa viškom kilograma, slušala svakojake savete i sugestije od dobronamernih i ne tako dobronamernih dušebrižnika. Neki su zabrinuti za vaše zdravlje, neki se “boje” da se tako debele nikada nećete udati, neki smatraju da je to prosto ružno i “na šta to liči”? I vi onda tako na sve to klimate glavom i u neznanju za bolje sve više upadate u taj začarani krug konformizma i želje da budete prihvaćene. Ah, kada biste samo smršale, sve u životu bi bilo bolje. I onda držite dijete – gladujete, tugujete, besne ste… I na kraju ‘pobedite’ i smršate i super ste narednih godinu ili dve dok se kile ne vrate. A nekada i ne pobedite nego odustanete pa se sebe još više gnušate. Bilo kako bilo, zapravo nikada ne budete dovoljno dobre. A ne pomaže vam ni modna industrija jer (bar ona u Srbiji) još uvek smatra (valjda je u dosluhu sa onom novinarkom sa početka priče) da žene koje nose veće brojeve i ne trebaju da se oblače u trendi odeću pa im takvu ni ne plasiraju.

Da me sada ne shvatite pogrešno – zdravlje je važno, ako ne i najvažnije. Ali otkriću vam jednu ‘tajnu’. Debeli (punački, krupni, zovite ih kako god hoćete) mogu da budu sasvim zdravi i mršavi ljudi mogu da budu bolesni. Ono što vidite spolja nije nužno odraz onoga što čovek nosi iznutra. Šokantno, je l’? Kladim se da to nikada ranije niste čuli.

Onog momenta kada sam promenila sredinu i kada sam dosla tamo gde je raznolikost puno vise prihvacena i gde je ljudima dozvoljeno da izgledaju kako zele i gde im niko ne postavlja nedostizne standarde jer svako gleda svoj zivot i njega zivi, tek tada sam pocela istinski dobro da se osecam u svojoj kozi, bez ijednog dana dijete. Taj koncept ni dan danas ne volim i izbegavam ga u sirokom luku. Ne provodim dane u brojanju kalorija ili sanjajuci o tom jednom parcetu kolaca koji mi je zabranjen. A kada osetim da sam preterala, tek malo povedem racuna da se vratim na kolosek i idem dalje. Nisam mrsavica i nikada necu biti. I to je u redu. Znam koliko vredim i bez te titule. Zdrava sam i srecna i u mom zivotu – to je jedino sto se racuna.

Ima jedna izreka koja kaze da je zivot previse kratak da biste pili losa vina – velika istina, nemojte da ga provedete mrzovoljni i nesrecni i nemojte sebi vazda nesto da uskracujete da bi vam drugi aplaudirali. 

Znam da ne otkrivam toplu vodu i volela bih da vecina ovo prihvati kao nesto normalno, ali isto tako znam da ima i onih kojima su ovakve stvari epicentar razmisljanja i njima bih volela da posaljem jasnu poruku da je svet puno vise od onoga sto znate i da je ok biti drugaciji; ok je imati vise kilograma i nositi odecu koju zelite; ok je osecati se izazovno i privlacno u onome sto nosite; da, ima ljudi koji zaista vole obline i NE PRETVARAJU se da je tako – iako ce vas naposletku svi ceniti na osnovu onoga sto im pokazete na mentalnom nivou a ne na fizickom. 

Zato im pokazite da ste zrele, samouverene, hrabre i inteligentne lepotice koje postuju i vole sebe i ne mare za carsijske price. 

Jezerima oko Sijetla

Dobro, ne baš svim – ima ih mnogo. Ali su ovo dva najpoznatija i najveća – i najprometnija. Već sam pisala i o jezeru Vašington i jezeru Union pa ću se truditi da se ne ponavljam već da se samo nadovežem.

Lake Washington

Ovo prirodno jezero je drugo po veličini u državi a najveće od svih u okrugu King. Nalazi se između downtown Sijetla i Eastside-a. Prostire se na površini od 88 kvadratnih kilometara a duboko je i do 65 metara. Prepuno je pastrmki, basova i smuđeva.

Dva najveća (najduža i najšira) pontonska mosta na svetu idu preko ovog jezera.

Na njegovim obalama nalaze se vile najbogatijih stanovnika Sijetla (Amerike i sveta). Bil Gejts živi na Eastside-u u naselju koje se zove Medina i ako je trenutna vrednost njegove kuće 123 miliona dolara, možete sami da zaključite o kakvom se ovde komšiluku radi. Sa ulične strane joj se praktično ne može prići, ne zato što je ne-znam-kako čuvana, već prosto ima veliku kapiju od koje ne vidite mnogo. Malo više se vidi sa jezera:

(sa naglaskom na MALO više )

Jezero Vašington je jedno od najpopularnijih letnjih destinacija lokalnog stanovništa i kada je vreme suvo (ili bar relativno suvo) mnogo ljudi istera svoje brodiće (ili jahte) na vodu i tamo provedu ceo dan roštiljajući, pecajući, kupajući se…

Ako je dan dovoljno vedar onda vidite i ovo veličanstvo.

Od svitanja do sumraka, ovde ne može nikad da vam bude dosadno.

Jedna od najvećih manifestacija koja se održava svake godine na jezeru je tzv Seafair. To je letnji festival koji obuhvata mnogo raznih manifestacija u gradu i van njega – i tako već više od pola veka.

“Plavi Anđeli”, fantastični pripadnici američke leteće mornarice zabavljaju gledaoce.

Sa jezera Vašington možete da se provozate i do jezera Union kroz brodski kanal koji ih povezuje. Budite obazrivi ako idete brodom, jer se jako puno ljudi ovde rekreira kako na planinama tako i na vodi i kajak je takođe popularan a mnogo je i onih koji veslaju na dasci (verovali ili ne, ovo je najkonkretniji i najučestaliji prevod koji sam uspela da nađem!)

Lake Union

Ovo jezero nalazi se totalno u granicama Sijetla i prostire se na 2,3 kvadratna kilometra a duboko je između 10 i 15 metara. Pisala sam o njemu prošle godine, iznad ovog jezera za 4.jul se pušta najveći gradski vatromet. Takođe je poznato i tome što se na njemu nalazi mnogo malih brodskih kućica. Kad kažem ‘brodskih’ mislim na redovne kuće na vodi u kojima ljudi žive.

Od svih, verovatno će vam najzanimljivija biti ova:

Je l’ još neko, poput mene, obožavalac filma ‘Besani u Sijetlu’? Tom Henks odavno više ne živi ovde, a kuća je inače pre nekoliko godina prodata za nešto malo više od 2 miliona dolara.

Ako se ikada nađete u Sijetlu, nemojte propustiti priliku da zaplovite vodama koje ga okružuju. Postoji mnogo načina da to iskusite, od čuvenih “Patkica” koje vas sa gradskih ulica voze pravo u vodu, do iznajmljivanja kajaka ili broda – za šta god da se odlučite, biće to odluka zbog koje se nećete pokajati.

Silikonska dolina

Kad već pravim retrospektivu, onda bi dobro bilo da se dotaknem još jednog putovanja koje sam imala zimus, tamo negde u februaru a koje je tek sada stiglo na red – Palo Alto, Kalifornija.

Apple, Facebook, Google Inc su samo neke od kompanija koja svoja sedišta imaju u okrugu Santa Klara u Kaliforniji – većini verovatno poznatijem pod nazivom “Silicon Valley”. Ovde se takođe nalazi i jedan od najprestižnijih univerziteta na zapadnoj američkoj obali – Stanford University.

Osim što je dom šačici nekih od najbogatijih ljudi na svetu, San Francisco Bay Area bogat je i prirodnim lepotama. Okružen brdovitim krajolikom, nadomak Pacifika nudi sve što vam treba za uživanje u kojoj god fizičkoj aktivnosti želite. I ljudi su, kao i ovde u Sijetlu, veoma aktivni i okrenuti zdravom životu. Kad smo već kod poređenja, neko mi je jednom prilikom rekao da Sijetl ima nadimak “Silicon Forest” zbog svojih geografskih osobenosti i sličnosti industrija sa SF. Ne znam koliko je to rasprostranjeno, ali mi je bilo zanimljivo i tad mi se urezalo u pamćenje.

Ja nisam neki veliki tehnološki frik i mene generalno te stvari ne interesuju do detalja ali se ipak tu i tamo malo informišem čisto da budem u toku. Mada je i to teško jer se ova industrija toliko brzo razvija da ne možete sve da ispratite ako takve vesti svakodnevno ne pratite. Pa sam tako ostala blago zblanuta kada mi se jedan momak obratio kroz monitor na točkovima – na sred ulice.

U principu to vam je nešto vrlo slično skajpu, vi vidite njega, on vidi vas (i pre nego što vi vidite njega :D) osim što ima točkiće i sam sebe upravlja. Ako zanemarimo činjenicu da je to malčice jezivo i da nisam sigurna koliko bih volela da me nešto konstantno prati u stopu, ova hi-tech stvarčica je zapravo dosta popularna – najviše se koristi u poslovne svrhe iako ima i onih koji je koriste za privatne potrebe. Ako se dobro sećam, košta oko 10 000 dolara.

Kako u svemu treba imati meru, pa tako i u šetanju :) – možete da odaberete jedan od mnogih kafića koji se nalaze na glavnoj ulici. Ovaj na slici je bio posebno šarmantan a i mušterije mu – isto tako. Svi kafići ovde inače imaju neizostavne plug in stolove i radne površine, pa i mesta koja možete da rezervišete za poslovne sastanke. Sve je jako prilagođeno sredini.

Prosečna cena nekretnina se u ovom okrugu kreće između 1,8 i 2,4 miliona dolara. Al’ dobro, šta znam, lepo je i samo prošetati komšilukom. (U Sijetlu inače možete da kupite kuću za nekih milion dolara, ali ukoliko na primer odete samo 20 minuta dalje na istok, što je još uvek u granicama grada, možete da je imate za trećinu manje love).

Stanford je jedan od vodećih američkih univerziteta i pandan je Ivy League univerzitetima sa istočne obale. Kampus ovog univerziteta prostire se na nešto više od 30 kvadratnih kilometara i 97% od prosečnih 7000 studenata osnovnih studija i živi u ovim okvirima. Ukupan broj studenata je oko 15 000. Stanford je osnovan 1885. godine i danas je jedan od vodećih istraživačkih centara i za tu svrhu raspolaže budžetom od 1,2 milijarde dolara. Stanford je do sada pohađalo 17 astronauta i 30 živih milijardera. Neke od poznatih ličnosti koje su studirale na ovom univerzitetu su Riz Viterspun, Sigurni Viver, Tajger Vuds, Džon F. Kenedi i Herbert Huver (dva predsednika Sjedinjenih Američkih Država od kojih, zanimljivo, nijedan ovde nije diplomirao).

Ipak, Huverova kula stoji i danas kao centralni zaštitni znak ovog univerziteta. Bila je poklon belgijsko-američke prosvetne fondacije i deo je Huverove Institucije za rat, revoluciju i mir.

Nedaleko odavde nalazi se Big Basin Redwoods State Park. Ovo je najstariji državni park u Kaliforniji, zvanično osnovan i  zaštićen 1902. godine. Odlikuje se starim rastinjem koje se prostire na 44 kvadratna kilometra i najpoznatiji je po – redvudima. Ovo drveće doseže 15 metara u obimu i do 100 metara u visini. A staro je između 1000 i 2 500 hiljade godina. Nikako nemojte propustiti da prošetate stazama ovog parka, a ima ih oko 80 milja. Prilagođene su svima i možete da odaberete onu koja vama i vašoj spremnosti najviše odgovara.

SF Bay Area ima sve što vam treba za lagodan život, odličnu klimu, raznoliku prirodu, blizinu okeana, mogućnosti za odlično obrazovanje, šanse za dobar posao… I ne čudi tako da je ova oblast epicentar inteligencije, tehnologije i kapitala.